Драги родитељи, данас ћу вас упознати са целијакијом, коју још зовемо и болест модерног доба.
Може да се јави у било ком узрасту, а број оболелих се стално повећава код деце је у последњих 25 година, повећан 5 пута.
Целијакија је болест која је доживотна.
ШТА ЈЕ ЦЕЛИЈАКИЈА?
Ову болест зовемо још и глутенска ентеропатија и представља аутоимуну болест са генетским предиспозицијама и заправо је хронично запаљење танког црева.
Окидач за напад на сопствени организам је унос глутена, који оштећује слузницу танког црева. Долази до оштећења цревних ресица које служе за апсорпцију храњивих материја, стварање имунитета, а крајњи исход је ненапредовање детета.
Целијакија и интолеранција на глутен, суштински нису исте болести али имају сличне манифестације, као што су стомачни болови, пролив или затвор, надимање стомака, грчеви.
У оба случаја једини начин је да се избегну тегобе је исхрана без глутена.
СИМПТОМИ ЦЕЛИЈАКИЈЕ
Сумптоми се могу јавити код беба одмах након увођења хране која садржи глутен, а то су: пшеница, раж, јечам и овас( који може бити контаминиран са глутеном). Глутен се уводи, уобичајено, од 6-9 месеци старости.
Код неке деце се могу први симптоми појавити око првог а чак и око другог рођендана.
Сумптоматологија је јако шаролика, а манифестације различите.
Код неке деце симптоми настају већ након неколико минута од уношења хране која садржи глутен, а код других тек након неколико сати.
Трајање симптома и јачина тегоба су индивидуални од неколико дана до неколико недеља, веома благи или изразито снажни.
Код благих симптома, дијагноза се поставља нешто касније, док су снажни симптоми као слабо напредовање, губитак телесне тежине или често повраћање, сигнал су родитељима да потраже помоћ педијатра.
Деца са целијакијом обично заостају за вршњацима у физичком развоју. Имају око 20% мању тежину, висину и обим главе. Последица тога је успорен моторни развој као и развој менталних способности и социјалних вештина код детета. Безглутенском дијетом код већине деце брзо долази до опоравка и даљи развој се одвија несметано.
Нешто је теже уочити те разноврсне симптоме код беба и мале деце, а они обухватају:
- надувен стомачић
- пролив
- затвор
- узнемиреност
- умор
- успорен развој
- ненапредовање у телесној тежини и
- чак и губитак у тежини.
Најчешће нас слабо напредовање наводи на сумњу да би могло да се ради о целијакији. Понекад, код већег детета, долази до успоравања, до тада нормалног развоја.
Болови у стомаку, надимање су веома чести симптоми, што доводи до узнемирености детета.
Хронична дијареја или затвор су чешћи код старије деце и адолесцената.
Код школске деце и тинејџера може доћи и до одложеног пубертета, болова у костима, зглобовима, анемије, хроничног умора, честих главобоља.
ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ
Понекад је потребно више времена за постављање дијагнозе уколико су оскудни симптоми а тегобе минималне. Први корак је испитивање осетљивости на глутен. Утврђује се присуство и ниво антитела у крви која су у вези са глутенском ентеропатијом.
Повишене ведности могу указати на целијакију, те се испитивања морају наставити.
Други корак је биопсија танког црева. Ако се утврди оштећење цревних ресица, потврђује се дијагноза целијакије.
ЛЕЧЕЊЕ ЦЕЛИЈАКИЈЕ
Не постоје специфични лекови, једини прави лек је БЕЗГЛУТЕНСКА ДИЈЕТА. Мора бити ригорозна, јер чак и глутен у траговима може активирати билест и довести до дугорочних последица оштећењем других органа.
На време откривена и стриктна безглутенска дијета омогућава нормалан раст и развој детета и нирмалан живот!
Ваша др. Бранка Гађански
Спец. педијатрије
