И док за родитеље дечји смех представља извор најнежнијих осећаја, за оне којима је развој деце занимање и поље стручног интересовања, дечји хумор даје увид у апекте когнитивног, социјалног, емоционалног па и језичког развоја.
Од четвртог месеца па надаље осмех постаје спона између детета и њему тог чудноватог бића званог родитељ. Кревељење, голицање, гласан и интонативно разноврстан говор нису само начини којима дете привлачи пажњу. На ове интеракције може се гледати као на прве социјалне размене које немају за циљ задовољење потреба попут глади, жеђи и потребе за бекством из натопљене пелене, већ задовољавају ону потребу најљудскију од свих – потребу за другим људским бићем.
Како расту, тако постају све захтевнија публика. Двогодишњаци и трогодишњаци више неће „падати“ на „глас као из каце“ или на екстатично „Где је, где је Милица?! Ту је!“. Тактилне и вестибуларне акробације пут су до искреног осмеха деце поменутог узраста. И сама деца ће вас позивати на игру и партију смеха гледајући Вас наопачке са главом између ногу; наскачући на Ваша рамена; опонашајући Ваше покрете.
Заједнички именилац за ове активности је имитација, најзначајнија компонента „телесног хумора“, на којој почива добар део развоја социјалних и језичких вештина. Дете које данас имитира ход пингвина, сутра ће ослушкивати речи и реченице које је чуло у свом окружењу или ће покушати да имитира понашање које је приметило.
Убрзо након покрета, реч постаје подлога за хуморозне ситуације. Већ четворогодишњаци знају да уживају у играма у којима су погрешно именовани појмови; дати нелогични одговори; осмишљене нове речи или измењени крајеви познатих прича. Свака од ових активности сем што их насмеје, учи их да мисле јер хумор и јесте својеврсна мисаона активност која почива на одређеном искуству или знању и уочавању одступања од истог.
Са предшколцима се може отићи и корак даље па се кроз вицеве, смешне питалице и загонетке може вежбати, сем дивергентне мисли, и металингвистичко схватање језика где речи и реченице постају средства за изражавање креативности и задовољења креативних потреба.
На самом крају признаћу да се осећам као неко ко Вам је прилично дуго објашњавао виц у жељи да се насмејете али оно што сам Вам желела поручити на неки чудноват начин укључује две чачкалице које иду низ улицу и виде….
